Из памћења бришем... Кишне капи на стаклу...
Бићу гумица- фантастично!
Бежим, одлећем... Он је избледео...
Окрећем нови лист!
Ма нас није ни било!
Све је било као у сну до...
игре меморије...
А зашто? Само ћути,
Срце- о ком ти плачеш и кричиш?
он те није освојио, уопште није освојио!
Просто избриши лозинку,
и никоме о њему не говори!
Избриши га из меморије!
Избриши га из меморије!
Избриши!
Из памћења бришем, поништавам га!
И више никога после њега!
Разумем, заборављами то је просто тако...
Он се истопио у мом сећању...
Ма нас није ни било!
Све је било као у сну до...
игре меморије...