Сада је нејасно
Да ли је тако тешко разумети?
Шта је то пошло по злу
Између нас двоје
Сада ми је тако хладно
Не осећам душу
Моје срце постало је ледено
Ипак је и даље топло
Немам више енергије
Ја живим у црно-белом свету
Лежим у твом наручју
Као сунчава светлост хиљаду година
Моје очи су затворене
Не могу да их отворим поново
Само желим да кажем како је то
Али немам више гласа
Зашто смо то дозволили да оде тако далеко?
Да ли је то било све што смо могли?
Или је то изграђено од мржње и туге
Кроз коју нисмо могли да прођемо?
То је једино што нам је остало од живота
Који смо делили када је небо било плаво
Али сада више ништа не вреди
Сада када нема нас.