Mean [Serbian translation]

Ti, sa rečima kao noževi

I mačevima i oružjem koje si koristio protiv mene

Ti, bacio si me sa nogu opet

Osećala sam se kao ništa

Ti, sa tvojim glasom kao nokti na tabli

Koji me doziva kad sam ranjena

Ti, kačiš se sa slabijima

Možeš me skinuti

Samo jednim udarcem

Ali ne znaš šta ne znaš

Jednog dana, živeću u velikom starom gradu

I sve što ćeš biti je pakostan

Zašto moraš biti tako pakostan?

I sve što ćeš biti je pakostan

Zašto moraš biti tako pakostan?

Ti, tako dvoličan

Opstaješ sa svojim lažima i ismejavanjem

Ti, opet se rugaš mojim manama

Kao da ih već ne vidim

Hodam spuštene glave

Izbegavajući te jer te nikad neću impresionirati

Samo želim da se opet dobro osećam

Kladim se da su te maltretirali

Neko te je učinio hladnim

Ali se krug završava sad

Ne možeš me voditi tim putem

Ne znaš šta ne znaš

I sada te mogu videti ,posle puno godina, u baru

Prepričavaš fudbalsku utakmicu

Sa istim velikim glasnim mišljenjem,ali

niko te ne sluša

Hvališ se i dižeš buku o istim starim gorkim stvarima

Piješ i gunđaš o tome kako ne znam da pevam

Ali sve što jesi je pakostan

Sve što jesi je pakostan

I lažljivac, i patetičan i sam u životu

I pakostan, i pakostan, i pakostan, i pakostan