Od toliko trcanja kroz zivot bez kocnice,
zaboravio sam da se zivot zivi trenutak.
Od tolike zelje da budem u svemu prvi,
zaboravio sam da zivim detalje male.
Od toliko igranja sa osecanjima,
ziveci od aplauza umotanih u snove.
Od tolike vike moje pesme na vetru,
vise nisam kao juce, vise ne znam sta osecam.
Zaboravio sam da zivim.
Zaboravio sam da zivim.
Zaboravio sam da zivim.
Zaboravio sam da zivim.
Od toliko pevanja ljubavi i zivotu,
ostao sam bez ljubavi jednu noc od jednog dana.
Od toliko igranja sa kim sam ja najvise voleo,
izgubio sam a nisam zeleo najbolje sto sam imao.
Od toliko skrivanja istine sa lazima,
prevario sam se bez saznanja da sam ja bio taj koji gubi.
Od toliko cekanja, ja koji nikad nisam nudio,
danas je red da placem, ja koji sam se uvek smejao.
Zaboravio sam da zivim.
Zaboravio sam da zivim.
Zaboravio sam da zivim.
Zaboravio sam da zivim.
Od toliko trcanja da dobijem vreme vremenu,
zeleci da ukradem mojim nocima san.
Od toliko promasaja, od toliko pokusaja
zeleci da otkrijem svaki dan nesto novo.
Od toliko igranja sa osecanjima,
ziveci od aplauza umotanih u snove.
Od tolike vike moje pesme na vetru,
vise nisam kao juce, vise ne znam sta osecam.
Zaboravio sam da zivim.
Zaboravio sam da zivim.
Zaboravio sam da zivim.
Zaboravio sam da zivim.