Gledaj kako ta devojka ponosna ide,
ide napred u zurbi i ne zeli da se zaustavi
i dovodi me do ludila,
ali ta devojcica sad ne zeli da gleda,
kazu da su je sinoc sa drugim videli da dolazi,
grleci njen stuk.
Sad se ne seca
onih neba ispunjenih zvezdama,
toliko poljubaca iza vrata,
mojih koncerata nasamo sa njom.
I kako da je zaboravim,
ako njen osmeh me prati po ulici,
praveci buku, pokusavajuci da me nazove,
kada joj se priblizim ona nastavlja napred,
ne zeli da se zaustavi.
(Refren)
Rekao mi je mesec da ne zeli da me vidi,
da zivi zaljubljena i da ludi da je vidim,
da sad nije nicija i konacno se zabavlja,
da je pustila kosu i sad zivi od srece.
Rekao mi je mesec da ne zeli da me vidi,
sada ne oseca nista, da je prestala da me voli,
zivi izgubljeno, zavisna od vazduha,
da vise nije ona devojcica koja je prelazila ulicu.
Gledaj tu devojcicu kako sredjena ide,
ide napred, ne oglasava se, ne gleda iza,
pomerajuci stuk,
ali ta devojcica mi ne dopusta da zaboravim,
kazu da su je sinoc videli da prelazi moju ulicu
pod svetlom mesecine.
Sad se ne seca
onih neba ispunjenih zvezdama,
toliko poljubaca iza vrata,
mojih koncerata nasamo sa njom.
I kako da je zaboravim,
ako njen osmeh me prati po ulici,
praveci buku, pokusavajuci da me nazove,
kada joj se priblizim ona nastavlja napred,
ne zeli da se zaustavi.
(Refren)
Rekao mi je mesec da ne zeli da me vidi,
da zivi zaljubljena i da ludi da je vidim,
da sad nije nicija i konacno se zabavlja,
da je pustila kosu i sad zivi od srece.
Rekao mi je mesec da ne zeli da me vidi,
sada ne oseca nista, da je prestala da me voli,
zivi izgubljeno, zavisna od vazduha,
da vise nije ona devojcica koja je prelazila ulicu.