Када ујутру устанем – сипам кафу,
Јер без ње слабо схватам,
Навлачим панталоне, "I'm glad to see you"
Обувам папуче на босу ногу и истрчавам.
Онда схватим да се смрзавам,
И кући се по ципеле враћам.
На своју станицу поново дотрчавам
И нервозно с људима аутобус чекам.
Рефрен:
Иде минибус, налик на велику кућицу за псе,
На путу све претиче,
Јер шансона у салону* јасно свира:
Владимирски затвор!
Владимирски затвор!
Владимирски затвор!
Владимирски затвор-тво-тво-тво
Тво-тво-тво-тво-твор!
Руку подижем, као да бих се задржао,
И у салон се, као Џеки Чен, кроз прозор увлачим,
На неког падам, на неког кашљем,
И две гривне за возача вадим из џепа.
Мало псујем матер, мало скакућем,
А суседи мени са свих страна "I love you",
На колена се подижем – неко време дишем,
И покушавам да се кроз ноге прогурам до излаза.
Рефрен (х2)