Никад не буди толико осећајна
Да заборавиш да будеш паметна
Никад не буди толико паметна
Да заборавиш да будеш осећајна
И кад не бих знала да је немогуће
Мислила бих да ми се управо обраћаш
Кад не бих знала да је немогуће
Мислила бих да си још ту
Што је умрло није остало мртво
Што је умрло није остало мртво
Још си жива, још си жива у мојој глави
Што је умрло није остало мртво
Што је умрло није остало мртво
Још си жива да живља не можеш бити
Никад не буди толико учтива
Да заборавиш на своју моћ
Никад се не размећи толико
Да заборавиш да будеш учтива
И кад не бих знала да је немогуће
Мислила бих да ме управо слушаш
Кад не бих знала да је немогуће
Мислила бих да си још ту
Што је умрло није остало мртво
Што је умрло није остало мртво
Још си жива, још си жива у мојој глави
Што је умрло није остало мртво
Што је умрло није остало мртво
Још си жива да живља не можеш бити
Јесења прохладност што ме буди
Како си само волела небо од ћилибара
Дуге руке и ноге и пливање у ледено хладној води
Увек би отишла даље од места где су нам се стопала додиривала
И стално бих ти негодовала све донде
И у колима на путу до куће и пењући се уз степенице
Требало је да ти постављам питања
Требало је да ти тражим животне савете
Да ти тражим да ми их све запишеш
Требало је да сачувам сваки рачун из бакалнице
Знајући да ће ми сваки делић тебе бити одузет
Да те гледам како се потписујеш: Марџори
Све твоје плакаре дупке пуне недосањаних снова
И како си их све оставила мени
Што је умрло није остало мртво
Што је умрло није остало мртво
Још си жива, још си жива у мојој глави
Што је умрло није остало мртво
Што је умрло није остало мртво
Још си жива да живља не можеш бити
И кад не бих знала да је немогуће
Мислила бих да ми управо певаш
Кад не бих знала да је немогуће
Мислила бих да си још ту
Знам да је немогуће
Али те и даље осећам свугде око себе
Знам да је немогуће
Али и даље си ту