Ne mogu da sedim, miran,
Skrštenih ruku
Toliko toga treba da uradim
Pre nego što dođe sutrašnji dan
I ako ona spava već
Ja ne mogu da se odmaram..
Učiniću to tako da
Kada se probudi
Neće moći više da me zaboravi
Jer,
Ova duga noć...
Nije više crna od mraka/crnine..
Vini se visoko, dragi meseče...i ispuni čitavo nebo..
I jer onaj njen osmeh
Još uvek može da se vrati
Sijaj, sunce, do jutra...Kako nisi još nikada do sad...
I, da bih onda...
Učinio da zapeva
Pesme koja je naučila
Stvoriću joj...
Tišinu, koju niko nikad nije čuo
Probudiću sve ljubavnike
Govoriću satima i satima,
Zagrlimo se...još jače..
Jer ona želi ljubav, onda
Trčaćemo ulicama
I zaplesati,
Jer ona želi radost..
Jer ona mrzi zlobu, onda
Sa kofama boja
Obojićemo sve zidove
Kuće, prolaze i palate,
Jer ona voli boje,
Ubraćemo svo cveće
Koje nam proleće može dati
Napravićemo jednu kolevku
Da se volimo kada padne veče, a onda
Popećemo se do neba..
I uzeti jednu zvezdu..
Jer Margerita je dobra..
Jer Margerita - je lepa...
Jer Margerita je slatka..
Jer Margerita je prava
Jer Margerita voli,
I to čini celu noć
Jer
Margerita je san
Jer Margerita je so
Jer Margerita je vetar,
I ne zna da može naneti zlo
...
Jer Margerita je sve..I ona je moja..ludost...
Margerita...Margerita...
Margerita..
Sada
Je moja...
Margerita - je moja...