María [Serbian translation]

Dolazi kasno kući sa morskom maglom

Dolazi sa umotanim besom

Ulazi veoma polako da otme

Najlepši san koji postoji

Izlazi iz magle

Iz mesečevog zeva

Bosa i raščešljana, trči

Trči do njegovog zagrljaja kao što to niko neće uraditi

Nikad... nikad... nikad...

I Marija mu kaže da

Kaže mu pocrvenela da

I krije se u njegovom naručju

I on odgovara da će sve biti dobro

Da će cveće ponovo izrasti

Tamo gde sada plačemo

Dolazi jutro dok ona na nogama

Sija pravom varnicom

Prikrivenog lica, otvoreno nebo istovremeno

On misli kako je lepa...

Zajedno i zaboravljeni odlaze putem sna

Pričajući zagonetke

Sve dok se cvet zatvara sa njim...

Zatvara se s njim

I Marija mu kaže da

Kaže mu pocrvenela da

I krije se u njegovom naručju

I on odgovara da će sve biti dobro

Da će cveće ponovo izrasti

Tamo gde sada plačemo

I zima je došla i on je otišao

I pričaju da Marija bez njega

Ne ogleda se u barama

Svakog 13. marta u 10

Ona čeka da ga vidi ponovo

Ali on je otišao

Dolazi kasno kući sa morskom maglom

Dolazi sa umotanim besom

Ulazi veoma polako da otme

Najlepši san koji postoji

Izlazi iz magle

Iz mesečevog zeva

Bosa i raščešljana, trči...

Trči do njegovog zagrljaja kao što to niko neće uraditi

Nikad... nikad... nikad...