María la portuguesa [Serbian translation]

U sjaju mesečevih noći i karamfilia,

od Aja Montea do Vile Real,

lutajući bez cilja uz reku,

među pesmama jedna se uvek ponavlja,

koju peva Marija o svojoj neuzvraćenoj andaluzijskoj ljubavi,

Mariji što nosi i radost i tužnu agoniju juga.

Upoznala je tog čoveka

jedne noći vinom rujnim opijena i toplinom

dlanova i fandangom

bio je nespretan,

srce se uznemirilo

na plažama ostrva

izgubili su se oboje,

tamo gde zapljuskuju talasi

poljubio ju je i ona se predala..

(Hor)

Ej, Marijo portugalko

od Ayamonte do Faroa

da se ovaj fado čuje po krčmama

gdje se gorko vino pije.

- Zašto se s tugom peva?

- Zašto su ti oči zatvorene?

Zbog jedne nesretne ljubavi,

zato se peva, zato jer boli.

- Fado! zato što mi tvoje oči nedostaju

- Fado! zato što mi usne tvoje nedostaju

- Fado! zato što si otišla niz reku

- Fado! zato što je nestala tvoja senka

Priča se da joj je ljubav bio jedan mornar

i da je on je razlog njene patnje,

jedne noći čamcem krijumčareći

i loveći škampe on je nestao.

U rečnim senkama,

samo je pucanj odjeknuo .

Od te tuge i patnje

nastala je ova tužna pesma