Одувек сам маштао да напишем песму о мами
Али разни песници су све речи већ рекли
И ја не бих хтео да поновим неког од њих
Ја ћу поред своје маме увек бити мали
И чим ме позове брзо ћу дотрчати
Због тога сам јој и написао ове речи
Онако како сам умео
Рефрен:
Мама!
Опрости ми што сам порастао
И већ је прошла четрдесет трећа јесен
Од кад сам први пут видео свој дом
Можда сам мало касно почео да је разумем
И нисам јој често поклањао цвеће за рођендан
И било је момената када је недељама нисам звао
Али сада, када ме загрли
И заједно са татом ме нешто о унуци пита
Ја плачем од среће што су ми родитељи живи
Рефрен:
Мама!
Опрости ми што сам порастао
И већ је прошла четрдесет трећа јесен
Од кад сам први пут видео свој дом
Мама!
Могу ли код тебе сутра да дођем
И ми ћемо у кухињи више од сат
О свачему причати
Захвалан сам ти за то што знам
И захвалан сам ти за то што разумем
Те ствари које чак ни у књигама нису објашњене
Нека поред тебе увек буде анђео чувар
И ја ћу се такође ту негде увек мотати
Да не би мерили наш живот телефонским позивима
Рефрен:
Мама!
Опрости ми што сам порастао
И већ је прошла четрдесет трећа јесен
Од кад сам први пут видео свој дом
Мама!
Могу ли код тебе сутра да дођем
И ми ћемо у кухињи више од сат
О свачему причати