Мисли милују стомак порађајући снове.
И док су иза нас горели прозори, ти си ми се отворила.
Нежнојарки цвет, нетакнут попут детета.
Наивна у љубави, ведра.
И у тој соби је ватра (огољена светлом).
У облаку постеља (прекрива таласе).
Окрени се, иза тебе су врата.
Тако ће нам бити боље, веруј ми...
Гримизни залазак се слива по зиду.
У тим сломљеним зрацима
Сам те потпуно изучио.
Али ти ништа ниси знала о мени.
Гримизни залазак (во-о-о) црта по земљи (ии-иии).
Не буди наивна, не покушавај да дохватиш
Оно што је одавно на дну.
Ако ништа ниси знала о мени.
Чим залупиш врата, трчи. Не осврћи се.
Сигуран сам да ћеш наћи себи достојног дечка.
Са мном неће бити љубави, са мном ћеш се упропастити.
Али затворила си врата с погрешне стране и то је било узалуд.
И поново је у соби је ватра (огољена светлом).
Облаци греју (све ће поново десити).
Долази ноћ, и да остане на њој
Биће нам боље, веруј ми...
Гримизни залазак се слива по зиду.
У тим сломљеним зрацима
Сам те потпуно изучио.
Али ти ништа ниси знала о мени.
Гримизни залазак (во-о-о) црта по земљи (ии-иии).
Не буди наивна, не покушавај да дохватиш
Оно што је одавно на дну.
Ако ништа не знаш о мени (не знаш о мени).