Као шлајер пала недеља
на лицидерски Нови Сад
Мала риђа видра с Бегеја
долуњала у град..
Три се ноћи потом смуцала
по затонима мога сна.
Колко вршки је разбуцала
то само она зна.
Од тог доба месечарим,
кренем шором па свечарим
Чуле банде па ми о глави раде,
све се чарде због мене упараде..
Само пијандуре банче без тамбуре
Ал' ко тугује редом лумпује
Староградске, турске, руске па маџарске..
Јутро ћу спирити
Нећу се смирити
Док не нађем стих
који ме не подсећа на њу..
Еј, уме мраз да врхом ножића
на прозор чуда нашара
Анђеле.. И звона Божића...
И срца с вашара..
Па дослика кућерак и ладолеж на плоту
И онда сневаш снове
што се снују једном у животу
Воли се једаред.. Не више..
А и то је превише..
Јер од тог доба месечарим,
кренем шором па свечарим
Чуле банде па ми о глави раде,
све се чарде због мене упараде..
Само пијандуре банче без тамбуре
Ал' ко тугује редом лумпује
Староградске, турске, руске па маџарске..
Јутро ћу спирити..
Нећу се смирити..
Док не нађем стих који ме не подсећа на њу..
Од тог доба месечарим,
кренем шором па свечарим
Чуле банде па ми о глави раде,
све се чарде због мене упараде..
Само пијандуре банче без тамбуре
Ал' ко тугује редом лумпује
Староградске, турске,
руске па маџарске..
Јутро ћу спирити, нећу се смирити,
док не нађем стих
који ме не подсећа на њу
Који ме не подсећа на њу.
Који ме не подсећа на...