Makar zadnji put [Transliteration]

У хаљини белој стојиш испред мене,

Да си вечно моја говориш пред Богом.

А мени од среће суза би да крене

А знам да ћу живот проживети с тобом.

Подижем ти вео и нежно те љубим

К'о анђео бели насмејана ти си.

Онда у зноју из тог сна се будим,

Схватам да одавно више моја ниси.

Реф.

Ево ширим руке ове, још ти душа име зове

А у срцу вечна зима, минут траје 100 година,

К'о лед се полако топим, а сутра кад очи склопим

Макар дођи, јави ће ти овај месец жут

Да мене видиш макар задњи пут.

Одавно је то пукло срце од стакла

Однела си осмех и сву моју срећу

Ево туго стојим на вратима пакла, јер

Кад сад заспим будити се нећу.

Реф