Makar zadnji put [Transliteration]

У хаљини белој стојиш испред мене,

да си вечно моја, говориш пред Богом.

А мени од среће суза би да крене,

а знам да ћу живот проживети с' тобом.

Подижем ти вео и нежно те љубим,

к'о анђео бели насмејана ти си.

Онда, у зноју, из тог сна се будим,

схватам да одавно више моја ниси.

Рефрен:

Ево, ширим руке ове, још ти душа име зове.

А у срцу вечна зима, минут траје 100 година.

К'о лед се полако топим, а сутра кад очи склопим

макар дођи, јавиће ти овај месец жут

да мене видиш, макар задњи пут.

Одавно је то пукло, срце од стакла.

Однела си осмех и сву моју срећу.

Ево, туго, стојим на вратима пакла, јер

кад сад заспим будити се нећу.

Рефрен