Jedna stara violina
u prašini kraj kamina
broji vreme, dane, sate
koji neće da se vrate
Jedna stara violina
sačuvana od davnina
počela je već da trune
iskidane ima strune
Ruke veštog čarobnjaka
duge kose, bledog lica
jedine bi život dale
toj starici tužnih žica
Nije sama violina
u prašini kraj kamina
starac sedi njenog doba
želeo bi da je proba
Sve je zalud, drhte ruke
ne može joj čuti zvuke
večna ljubav od davnina
maestro i violina.