Definišu me bele košulje, bez kontrole
ja u svom umu živim sam.
Svet konfuzije, ispunjen bukom,
Ko kaže da je moj život zločin?
Zarobljen u ovom košmaru,
želeo bih se probuditi,
kad ceo moj život poče da se trese.
Četiri zida me okružuju,
prazni pogled,
ne mogu naći izlaz iz ovog lavirinta.
Zato što me nije briga
propadem li, ili se srušim.
Svršio sam sa sobom bez sumnje, pomozi mi.
Ne mogu kriviti mene,
nije ih sramota.
Ovo je ludnica,
ili samo to tvrde.
Ovo je ludnica,
O, da li sam lud?
Moji strahovi su iza mene, šta ja tu mogu,
moji snovi me progone dok spavam noću.
O ne, neću naučiti njihovu pouku, belilo moje oči puni,
i samo onda oni vide svetlost.