+ [Más] [Serbian translation]

Да се не враћам,

да се не враћаш

да те после сунца

нећу видети више.

Реци ми да је лаж,

да сам сањала,

да не одлазиш.

Да од сада,

све је сећање,

нећу те заборавити

нећеш ме заборавити.

Реци ми да није истина

и да ова тако велика љубав,

не завршава се.

Данас нећу спавати,

да на часовнику не би пролазили сати,

смејеш се споља иако изнутра плачеш.

Ја ћу остати,

а ти ћеш отићи.

Шта више могу да ти кажем?

Ако ће прва љубав трајати вечно,

остаће пуно успомена.

Остављаш у мени причу да је напишем.

Ако те волим, волим те и волим те,

и због тебе ме фебруар боли више,

где ћу задржати ову љубав ако одеш?

Ако није лаж да ми недостајеш,

ако ми не недостајеш, фалиш ми више,

и мада знам врло добро да се нећеш вратити.

Како да се претварам да ми не недостајеш,

ако бих те волела више.

Што те више волим, мање је времена

што се више удаљаваш, све ми је више жао.

Одузимаш своје смеђе очи али додајеш патњу.

Више замишљених пољубаца,

више се борим сам,

лоше сам али те лажем

више него што је потребно.

Како да објасним твом дневнику

да сам већ завршио абецеду

плакања песама које ти пишем свакодневно?

Волети те више је немогуће,

сањати те је нехотично,

љубав која је неповратна,

не бришу ни месеци, ни године.

Недостајеш ми!

Недостајеш ми лудо

и нема лека

за ову причу о изванредној љубави.

Задржавам ти пар пољубаца,

волим те изнутра са сваком кости,

и ако ме волиш, немој ми рећи супротно.

Али оно што ме највише боли,

је остати други кад сам те први видео,

предај све и задржи нулу,

за додавање годишњица љубави,

то ће увек бити привремено.

Ако те волим, волим те и волим те,

и због тебе ме фебруар боли више,

где ћу задржати ову љубав ако одеш?

Ако није лаж да ми недостајеш,

ако ми не недостајеш, фалиш ми више,

и мада знам врло добро да се нећеш вратити.

Како да се претварам да ми не недостајеш,

ако бих те волела више.

Ниси отишао и већ ми више недостајеш,

никада те нећу заборавити,

никада те нећу заборавити.

Кунеш ми се да ћеш се вратити.

Ниси отишао и већ ми више недостајеш,

никада те нећу заборавити,

никада те нећу заборавити.

Кунеш ми се да ћеш се вратити.

Ако те волим, волим те и волим те,

и због тебе ме фебруар боли више,

где ћу задржати ову љубав ако одеш?

Ако није лаж да ми недостајеш,

ако ми не недостајеш, фалиш ми више,

и мада знам врло добро да се нећеш вратити.

И мада већ знам,

да све приче

имају свој крај.

Више ми не тражи

да те заборавим,

јер нисам способна.

Како да се претварам да ми не недостајеш,

ако бих те волела више.