Пада киша, пада и не опрашта
Замишљам те сада, сам као ја.
Боли ме твој осмех на тој слици,
Од свих које сам поцепала, једна се спасла.
И не, не могу да прихватим
Реци ми три пута
Јер прва два нису била довољна
Можда бих требала да се навикнем
Да причам са тишином, тамом.
Ништа, ништа...
Без ичега више остајем.
Ништа, ништа...
Све се завршава и све се завршило
Ништа не остаје и не остављаш ми ништа
Више од половине срца умире од љубави,
Умире од љубави
Имам твоју лаж заглављену у грлу
И дугу ноћ, изазивајући ме.
Врисак дезоријентисаног бола,
Толико сам викала на тебе да је изгубио веру.
И ја, не желим да се помирим
Реци ми три пута
Да прошлост није пријатељ садашњости.
Можда, можда сам ти дала превише,
Отишао ми је живот и ја сам иза отишла.
Ништа, ништа...
Без ичега више остајем.
Ништа, ништа...
Све се завршава и све се завршило
Ништа не остаје и не остављаш ми ништа
Више од половине срца умире од љубави,
Умире од љубави
Ако бих требала да ти кажем не,
Никада не бих пронашла речи
Више од половине срца умире од љубави,
Умире од љубави
Закунела сам се да ћу сумњати у свој љубавни врисак
без ичега више остајем.
Више од половине срца умире од љубави,
Умире од љубави...
Ако бих требала да ти кажем не,
Никада не бих пронашла речи
Више од половине срца умире од љубави,
Умире од љубави