Moje lice je dobilo boju, sramota,
Ali ne treba govoriti da je sve prošlo,
Sve je tako nerazumljivo...
Sjedio si nasuprot mene,
Šutio si, ja sam šutjela...
Ali mi ništa nismo zaboravili...
Točno znam da ćeš me pozvati
I nećeš zaboraviti, predati i nećeš otići
A ja ću tako ostati, tvoj san,
tvoja neostvarena sudbina.
Znam da više nikad neće
Tako biti tvoja ruka u mojoj ruci
I nikad te više neću nazvati - ''voljeni''...
Zaboravit ću sve što si rekao, oprosti mi, ali tako mora biti,
Da ljudi ne shvate naše poglede.
Sjedio si nasuprot mene, ti si šutio i ja sam šutjela...
Ali mi ništa nismo zaboravili...
Točno znam da ćeš me pozvati
I nećeš zaboraviti, predati i nećeš otići
A ja ću tako ostati, tvoj san,
tvoja neostvarena sudbina.
Znam da više nikad neće
Tako biti tvoja ruka u mojoj ruci
I nikad te više neću nazvati - ''voljeni''...
Točno znam da ćeš me pozvati
I nećeš zaboraviti, predati i nećeš otići
A ja ću tako ostati, tvoj san,
tvoja neostvarena sudbina.
Znam da više nikad neće
Tako biti tvoja ruka u mojoj ruci
I nikad te više neću nazvati - ''voljeni''...