Vidim ti u očima da si ozbiljna,
Osetim ti u naručju da je istina.
Iako sam čuo sebe da to kažem,
Dušo, lažem te.
Dušo, lažem te.
Sve ove godine si bila usamljena,
I nisi znala šta treba da uradiš.
Iako si u pravu, i ja sam tražio.
Dušo, nisam tražio tebe.
Dušo, nisam tražio tebe.
I ja sam isto tako razočaran kao i ti,
Samo to bolje krijem.
I jedan razlog što se ne zaljubljujem u tebe,
Je to što sam istinski sam i tako mi se sviđa.
Istinski sam sam i tako mi se sviđa.
Dok ležimo u krevetu usamljen sam,
Iako smo mladi, osećam se kao da imam osamdeset godina.
I tvoje ruke oko mene me greju.
Ali dušo, meni je i dalje hladno.
Dušo, meni je i dalje hladno.
I devojko moraš znati da si divna,
Ti si dobra i prelepa takođe.
I osećam da te na neki način ipak volim
Ali dušo, nisam zaljubljen u tebe.
Možda je čudno što i dalje ostajem sa tobom,
Ako je istina da ti nisi ona prava.
I zašto ne nastavim da tražim nju?
Zato što sam je jednom našao i sad je nema.
Zato što sam je našao i sad je nema.
Našao sam je i sad je više nema.