Lullaby [Serbian translation]

Na lepljivim nogama čovek pauk dolazi

tiho kroz senke večernjeg sunca

kradući pokraj prozora blaženo mrtvih

tragajući za žrtvom drhteći u krevetu

u potrazi za strahom u sabijenoj tami i

iznenada! Pokret u uglu

sobe! I ne mogu ništa da učinim kada

sa strahom shvatim da me čovek pauk ima

za večeru večeras

Tiho se smeje i odmajujući glavom puzi

bliže sada bliže do podnožja kreveta i

mekše od senke i brže od muve njegove

ruke su svuda oko mene a njegov jezik u

mojim očima ''budi tih budi miran ćuti moj dragoceni

momče ne otimaj se tako ili ću te samo voleti

više jer prekasno je da pobegneš ili

uključiš svetlo čovek pauk te ima za

večeru večeras''

I osećam se kao da sam bio pojeden od strane hiljadu

milion drhtajućih krznenih rupa i znam da ću se

ujutru probuditi u drhtavoj hladnoći

a čovek pauk je uvek gladan...