Зовем се Лука,
живим на другом спрату,
ту, изнад тебе,
да, мислим да си ме виђао раније.
Ако чујеш нешто касно ноћу,
неку фрку, неку свађу,
само немој да питаш шта је било...
Мислим да је то зато што сам трапав,
трудим се да не причам прегласно,
можда је зато што сам луд,
покушавам да не будем много поносан.
Ударају само док плачеш,
после ни не питаш зашто,
просто се више ни не расправљаш.
Да, мислим да сам у реду,
опет сам налетео на врата,
ако питаш то ћу ти рећи,
а ионако те се не тиче.
Мислим да бих хтео да будем сам,
без ичег сломљеног, без ичег баченог,
само немој да питаш како сам...
(превео Гаврило Дошен)