Лудница од кад те нема,
Бришем из система.
Ноћима се трујем, трујем и не верујем...
Да смо сада туђи, међу бивше уђи.
Љубав крв ми пила, до последњег промила.
Из кафане испраћам све редом.
Кући ми се не иде, још са тебе скидам се,
Поглед испијен је, лице бледо.
Ко да ме кући одведе, да у ред се доведем
Од кад те нема шансе су мале.
За шанко ја сам ко све будале.
Лудница од кад те нема,
Бришем из система.
Ноћима се трујем, трујем и не верујем...
Да смо сада туђи, међу бивше уђи.
Љубав крв ми пила, до последњег промила.
Гинем, гинем, све до задње чаше.
Онда кунем, кунем, све што је било наше.
Гинем, гинем, све до задње чаше.
Онда кунем, кунем, све што је било наше.
Дођи, свијетло се у глави гаси.
Од мене Бог одустаје, све ми теже постаје.
Ко од саме себе да ме спаси.
Да каже стани доста је, ова љубав није све.
Од кад те нема, инат ме чува.
Увијек сам била у томе прва.
Лудница од кад те нема,
Бришем из система.
Ноћима се трујем, трујем и не верујем...
Да смо сада туђи, међу бивше уђи.
Љубав крв ми пила, до последњег промила.
Гинем, гинем, све до задње чаше.
Онда кунем, кунем, све што је било наше.
Гинем, гинем, све до задње чаше.
Онда кунем, кунем, све што је било наше