Замисли себе у неком чамцу на реци
С небом од мармеладе и шумом од меденица.
Неко те зове – одзиваш се полако –
Нека девојка калеидоскопских зеница.
Целофнаски цветови и зелени и жути
Извили ти се над главом.
Потражи ту девојку са сунцем у очима
Што је одлутала травом.
Луси на небу са драгуљима
Луси на небу са драгуљима
Луси на небу са драгуљима
Луси на небу са драгуљима
Похитај за њом до извора крај моста
Где се сви смеше и лелулају међ цвећем
Што расте као да му никад није доста.
Новински таксији ничу на обали,
Ради тебе су ту.
Седи позади с главом у облацима,
и нестаћеш у сну.
Луси на небу с драгим каменјем, у возу на станици,
Где су носачи од пластелина, с машнама од огледала,
И где на излазу искрсава, као на граници,
Као знамење,
Девојка калеидоскопских зеница.
Луси на небу, и драго камење...