Obojiću stan u ružičasto.
U spavaćoj sobi biće noć, a u kuhinji zora.
Otključaću sve brave.
I sve pevaće kad rukom mahnem.
A kada na dlanove sa neba
Pada teška noć- pleše vetar
Ja ću prema njemu pešice poći
Iz doma osunčanog- tamo će me sresti
Milioni stotina kuća i večeri.
Grad ga hvata za ramena.
Ne znam, kako da kažem, da ovo je najbolja noć.
Ne znam, kako da kažem, da s njim je najbolja noć.
Ne znam gde je istina, ne znam gde je laž.
Pevam za nebo, sa kojeg pada kiša.
Ne pamtim, koliko sam videla lica.
U mojoj knjizi života, malo je stranica.
Ali kada na dlanove
Pada teška noć- pleše vetar
Ja ću prema njemu pešice poći
Iz doma osunčanog- tamo će me sresti
Milioni stotina kuća i večeri.
Grad ga hvata za ramena.
Ne znam, kako da kažem, da ovo je najbolja noć.
Ne znam, kako da kažem, da s njim je najbolja noć.