Волиш мирис крви
кад надире као из фабрике.
О, волиш да ти речи секу,
волиш да бираш најтежу артиљерију.
Питам се шта мислиш
ко сам ја?
Јесам ли отеловљење
свега што мрзиш и за чим жудиш?
Волиш ме као непријатеља.
Можеш да бежиш, можеш да се кријеш,
али пре или касније
пресећи ћете као нож.
Пре или касније
нећеш имати где да одеш
ја сам већ у теби.
Знаш да те нико неће волети
као што те волим ја.
Јер љубав је самоубиство.
Просто хируршки
сецираш сваку моју грешку.
Као животиња си,
уједаш ме жестоко
са сваким мојим дахом.
Кад дођем до ивице
нећеш пустити да паднем.
Луташ по мом врату
али не одустајеш.
И чујем гласове који кажу
стани, не игнориши ово,
крени и уради то.
Само крени и уради то.
Затвори очи
број до десет.
Извади метак поново
реци моје име
удари ме јако
стави ми пиштољ право на срце.
Бам!
Ова љубав је самоубиство,
љубав је самоубиство.
Ова љубав је самоубиство,
љубав је самоубиство.
О, о, о,
воли ме, воли ме.
(превео Гаврило Дошен)