Uteši me u mom najcrnjem satu
Ubedi me da je istina uvek siva
Miluj me u svojoj stolici od baršuna
Sakri me od duhova koje si odbacila
Meni se nigde ne žuri
Idi, požuri da kažeš drugovima da se ja gubim.
Napuni im glave glasinama o predstojećoj propasti
To mora da je istina.
Uteši me u mom najcrnjem satu
I reci mi da uvek čuješ moj plač
Pitam se kakvu zaveru kuješ
Siguran sam da će doneti utešnu nagradu
Meni se nigde ne žuri
Idi, požuri da kažeš drugovima da se ja gubim.
Ispuni noć pričama, legenda se širi
O tome kako si se izgubila
Ali kući da se vratiš si uspela
Otišla si i dušu prodala
kao neka rimska skitnica, da
Čuo sam te sa fontane želja u gradu
Uteši me u mom najcrnjem satu
A onda me odbaci
Meni se nigde ne žuri
Idi, požuri da kažeš drugovima da se ja gubim.
Ispuni svoju krunu glasinama
Neminovna propast, mora da je istina
Ali kući da se vratiš ti si uspela
Dušu si prodala kao neka rimska skitnica
I o tome kako si se izgubila,
Ali kući da se vratiš si uspela
Lojalnost je mrtva i više je nema
Ja se gubim