Свако је хтио за жену
Али њено срце није више било слободно
Зато што је само једнога вољела
Али он оде у рат
И вратио се кући више није -
Ништа више није постојало, шта јој је било остало.
И сједила је на стијени изнад долине
Гдје је Рајна била најдубља
И тамо је пјевала пјесму
И ко је чуо, како је пјевала,
Тај би притом заборавио на опасност.
Лорелај лај лај
Испод тебе тече Рајна
Као плава машна
Кроз широку, лијепу земљу.
Лорелај лај лај
Сједиш тамо на сунцу
И чешљаш своју златну косу.
Лорелај лај лај
Бродови крај тебе пролазе
И ко те тамо види
Биће очаран твојом пјесмом.
Лорелај лај лај
Многи се више нису вратили кући
Али то је било јако јако јако давно.
И њена пјесма била је тако љупка
Као један давно заборављени сан
Већ из даљине се могла чути.
И рибари у чамцу
Возили су поред у зору
И њену појаву никад заборавили нису.
И тако многи чамци се сломише на оштрој стијени
Зато што су мушкарци само њу видјели.
Само би скренула поглед
Кад би их вртлог прогутао
Није јој ниједног било жао.
Лорелај лај лај
И један принц је такође чуо
О лијепој Лорелај
И заклео се,
Биће ускоро моја.
И тако су возили
На старој Рајни
Али су превише попили...
Вино
Вино
Вино
Вино
Вино за Лорелај
Ко још вјерује у магију.
Вино
Вино
Вино
Вино, наточи нам још једну
Нек' нам Бог опрости.
И још је пјевала своју пјесму
И још је чешљала своју косу
Док је чамац већ био потопљен.
Лорелај лај лај ...