Pre zore,
izašao sam bežeći iz kreveta,
na tvom ogledalu natpis:
"Nije nam ostalo ništa".
Ostavio sam tvoj karmin za usne
i sa njim nekoliko godina
voljenja tebe u večernjim satima,
jutra bez poziva.
Ti me učis da
se može voleti
ono što se ne vidi..
Sreli smo se iznenada,
kao novi 11S.
Nasmešio sam se
protiv ivica svojih usana.
I šapnula si mi da je prošlost
samo kao jedan loš dan
i kiša je otvorila vrata
mog života u tvom Fordu Fiesti.
Ne uspevam da se setim
iz kog razloga sam otišao,
ali u tvom delu kupatila
i dalje je tvoj ruž za usne..
Ne uspevam da se setim
kako sam stigao dovde,
znam samo da brišem
ono što ti je onog dana nanelo bol.
Uvek sam sastavljao delove,
negirajući druge nastavke,
sve dok mi nisi dokazala
da ne želim da te zaboravim.