С тобом не знам за хладноћу,
Мало ми се врти у глави.
Није више тако неподношљива
Моја робија, као зима.
Када те прекрије мећава, –
Засијаћу попут раног пролећа,
А теби не треба ништа,
Осим тренутка са мном...
Осим тренутка са мном...
Изненада ћеш у сну
Чути мој глас,
Земља ће бежати под ногама,
Завртећу ти свет,
Нећу те пустити у јаву,
Истопићу лед у теби
Ти си тамо, а ја сам још овде
С тобом, драги друже.
Километри туђих прича су
Као сто живота прошли кроз нас.
С тобом нисам била у жалости,
Али јесам у радости.
И покидала се црвена нит,
А са њом и наша прича.
Не можеш повезати оне којима није суђено,
Само нас време памти...
Само нас време памти...