Отишла си далеко од реке,
толико да су димњаци потпуно избледели.
Овај град је мој, слободан и усамљен,
зато се не осврћем на прошлост.
Можда знам неке људе,
можда кршим нека правила,
али ово је улица, морам да се борим,
нисам луд, мала.
Зато уз добро узимам и мало зла,
ствари нису само црне и беле,
мораш да се носиш са оним што је стварно,
док живиш на ивици ноћи.
Свака луда жеља
дозива из мрака,
сам сам сам крив,
ал' не могу да ризикујем главу
док и даље пливам са ајкулама.
Свима треба нешто,
што понекад не знају зашто,
ал' толико тога је погрешно схваћено,
док трепнеш оком.
Зато уз добро узимам и мало зла,
и даље ништа није само црно и бело,
мораш да се носиш са оним што је стварно,
док живиш на ивици ноћи.
Кажеш да ти се то не свиђа
или да је просто мој живот такав.
Па добро, ти живи свој, ја ћу мој,
док се котрљам к'о точак кроз град
на ивици ноћи.
А кад црна киша падне
на овај хладан, сиви град,
ја ћу чекати,
чекаћу на ивици ноћи.
Док живим на ивици ноћи,
док живим на ивици ноћи...
(превео Гаврило Дошен)