Kad bura me prene, a noć dušu zgrije
Sidnen di bi otac sidija prije
Kroz pirju točin, svoj život na stol
Šparan kapje smija, a prolivan bol
Sve moga bi minjat ma njega ne dan
To staro drvo još samo ja znan
Jer očima sveca kad u mene gleda
Odriši mi grope od sebe mi ne da
Svaki friž na stolu, riže, para, siče
Suzon inkolajen ono pinku sriće
Ka lupež u mraku ja kraden sve s reda
Lipote gladan ljubavi žedan
Od roda mi nitko tu više ne sidi
A s katriga praznih sve prošlo me slidi
U meni duboko je molitve glas
Tu je za stolon bija raj i spas