Crveno sunce zalazi nad prljavim gradom
Čvorci krstare ludim plićacima
Tamo je neka devojka, preko trga na štiklama hoda
Vetar nosi njenu kosu i zastave na jarbolima
Na semaforu, u gužvi, ona čeka da pređe
Oko sebe gleda tražeći neko lice koje bi joj se dopalo
Crkveno zvono uporno pokušava da prizove masu na večernju molitvu
Niko se ne obazire na njegovu zvonjavu
Svi su oni na stanici, mole se za vozove
Okupljanje ponovo kasni
Ovih dana jarbola, stalno se smrkava
Uplaši je neki pijani stari vojnik
On je ludi lav što za borbom urliče
Bretela visi, pucanj se čuje
Lupaju vrata nad zemljom
Čvorci su žilavi ali lavovi su od kamena
Njene večernje novine su užasno iskidane
Ali ima još nade za jarce
Njene srećne zvezde donose joj taman dovoljno da kući stigne
Onda ona čita o prelasku u desnicu
Ali razmišlja o nekom strancu u noći
Ja večeras mislim na lavove
Šta se desilo lavovima.