Време и стакло*. Метро линије су
Раставиле наше душе.
Метро линије, штета што је све прошло,
Али можда је тако најбоље.
Покретне степенице, турникети –
Љубав постоји, а среће нема.
Машиновођа не схвата
Да ме одваја од тебе.
Време и стакло. Метро линије су
Раставиле наше душе.
Метро линије, штета што је све прошло,
Али можда је тако најбоље.
Као зомбији у пролазу
Људи улазе и излазе.
Ја стојим потпуно сама,
Заљубљена, али теби нисам потребна.
Време и стакло. Метро линије су
Раставиле наше душе.
Метро линије, штета што је све прошло,
Али можда је тако најбоље.
Воз стаје да макар на трен
Видим твој одраз.
У светлу црвених семафора
Последња је станица наших разговора.
Време и стакло. Метро линије су
Раставиле наше душе.
Метро линије, штета што је све прошло,
Али можда је тако најбоље.
Време и стакло. Метро линије су
Раставиле наше душе.
Метро линије, штета што је све прошло,
Али можда је тако најбоље.