Limon Çiçekleri [Bosnian translation]

Daleko, jako daleko na jugu

Postoji grad u kojemu su ljeta topla i dražesna

Grad u kojemu je zimi hladno bez tebe

I koji se kao i ja smrzava i želi da dođeš

Ponesi sa sobom lijepo vrijeme, obilje

I ogrni nas njime

Ako tvoja suknjica opet zaleprša

Ako se opet zagledamo jedno u drugo

Ako s tvojih usana popijem limun s medom ljubeći te

Na sebe preuzimam grijeh za sve što ćemo napraviti

Volio bih da istovremeno budeš i moj otrov i moje limunovo cvijeće

Jer nikad nisam vidio takvo kočoperenje

Bože, čuj me, usliši moje molitve

Ona ne razumije moj očaj

Bože, spasi me

Bože, čuj me, usliši moje molitve

Ona ne razumije moj očaj

Bože, pruži mi ruku

Na udaljenom, osamljenom i odvojenom mjestu

Loše volje, ozlojeđen

Volio bih molitvom iskazati čežnju za tobom

Volio bih da i s mravima budeš nada mnom (i mojim grobom)

Da budeš moja molitva i istina, pa da mogu reći „Amen, Bože tebi hvala“

Volio bih da budem korijen u tvojoj zemlji

I da moj život u tebi nađe svoj kraj

Bože, čuj me, usliši moje molitve