Nekada davno oblačila si se sjajno
Bacala si novćić propalicama u tvojim najboljim danima, dal si?
Ljudi su zvali, govorili “Pazi se lutko, loše ti se piše!”
Mislila si da se šale s tobom
Nekad su ti bili smešni
Svima koji su se unaokolo smucali
Sad više ne pričaš tako glasno
Sad više nisi tako ponosna
Sada se mnogo trudiš da bi imala sledeći obrok
Kakav je osećaj
Kakav je osećaj
Biti bez doma
Kao potpuni neznanac
Kao kotrljajući kamen?
Istina je, išla si u najbolje škole, gospođice Usamljena
Ali znaš da si se u njima samo opijala
I nikad te niko nije naučio kako da živiš na ulici
A sada vidiš da ćeš na to morati da se navikneš
Rekla si da nikad ne bi pravila kompromise
sa tajanstvenom skitnicom, ali sada shvataš
On ne prodaje nikakav alibi
dok buljiš u vakuum njegovih očiju
i pitaš ga: želiš li da sklopimo dil?
Kakav je osećaj
Kakav je osećaj
Biti prepušten sam sebi
Bez puta ka kući
Kao potpuni neznanac
Kao kotrljajući kamen?
Nikad se nisi osvrnula da vidiš kako se žongleri i klovnovi mrgode
A svi oni su za tebe izvodili trikove
Nikad nisi razumela da to nije lepo
Ne bi trebala puštati druge ljude da umesto tebe primaju udarce
Nekad si jahala na hromiranom konju sa svojim diplomatom
Koji je na ramenu nosio sijamsku mačku
Jelda da je teško kad otkriješ da
On nije onakav kakvim si ga smatrala
Pošto ti je uzeo sve što je mogao da ukrade
Kakav je osećaj
Kakav je osećaj
Biti prepušten sam sebi
Bez puta ka kući
Kao potpuni neznanac
Kao kotrljajući kamen?
Princeza u kuli i svi ti prelepi ljudi
Piju, misle da im je sve servirano
Razmenjuju razne dragocene poklone i stvarčice
Ali ti bolje makni svoj dijamantski prsten, bolje ga založi dušo
Nekad te je tako zabavljao
Napoleon u ritama i način na koji je pričao
Sad idi kod njega, on te zove, ne možeš odbiti
Kad nemaš ništa, nemaš šta da izgubiš
Sad si nevidljiva, nemaš nikakvih tajni za skrivanje