Ličiš na moga oca,
Isto je mojo majci užasne stvari radio.
Rukama golim
Njeno nevino mlado srce
Iz grudi na živo vadio.
Eh, da je bilo pravde, anđela, boga,
Pa da je malo još poživela,
Pa da mi kaže što sam sudbinu njenu doživela.
Ličiš na moga oca,
Noćima padneš pijan...
Nesnosan, nervozan i grub.
Zbog neke druge žene
Kafane, društvo, novca...
Mene uzimaš na zub.
Eh, da je bilo pravde, anđela, Boga,
Pa da je malo još poživela,
Pa da mi kaže što sam sudbinu njenu doživela.
Zar i Bog što nebom hoda,
Vladar carstva nebeska,
Zar i on je muškog roda
Okrutnog, okrutnog.
Ličiš na moga oca,
Na sceni mog detinjstva
Najlepšeg crnog labuda.
Zbog kog se svetla gase,
Zavesa na nade pada,
Iz prošlosti nemam nikuda.
Eh, da je bilo pravde, anđela, boga,
Pa da je malo još poživela
Da shvatim njene reči
"Što nisam muško rodila?"
Zar i Bog što nebom hoda,
Vladar carstva nebeskog,
Zar i on je muškog roda
okrutnog, okrutnog.