Ljubav koja je jedanput visila na zidu
Nekada je nešto značila, ali sada više ne znači ništa
Ehoi u hodniku su nestali
Ali još uvek se sećam decembarskog bola
Nema ništa bi još mogao da kažeš
Žao mi je, prekasno je
Oslobađam se ovih sećanja
Moram da zaboravim to, da prosto zaboravim
Rekla sam zbogom, sve zapalila
Moram da zaboravim to, da prosto zaboravim
Vratio si se da bi shvatio da sam otišla
I to mesto prazno je kao rupa koja je ostala u meni
Kao da nismo bili baš ništa
Ne radi se o tome koliko si mi značio, mislila sam da je suđeno da budemo zajedno
Nema ništa bi još mogao da kažeš
Žao mi je, prekasno je
Oslobađam se ovih sećanja
Moram da zaboravim to, da prosto zaboravim
Rekla sam zbogom, sve zapalila
Moram da zaboravim to, da prosto zaboravim
Da zaboravim, i sada znam
Čeka me nov život
I uvek znaš kada radiš pravu stvar
Tako da ovog puta neću zaboraviti
Postoji samo još jedna stvar da se kaže ovde
Nikada nije prekasno za ljubav
Oslobodila sam se ovih sećanja
Zaboravila sam, pustila ih da odu
I dva "zbogom" vode ka novom životu
Ne daj mi da odem, ne daj mi da odem
Ne puštaj me da odem
Ne puštaj me da odem
Ne puštaj me da odem
Ne puštaj me da odem
Neću te pustiti da odeš, ne puštaj me da odem
Neću te pustiti da odeš, ne puštaj me da odem
Neću te pustiti da odeš, ne puštaj me da odem
Neću te pustiti da odeš, ne puštaj me da odem