Pa, svetlo ti treba jedino onda kada se gasi
Jedino ti nedostaje sunce kada počne sneg,
Jedino znaš da je voliš kada je pustiš da ode...
Jedino znaš da si bio srećan kada osećaš tužno
Jedino mrziš putovanje kada ti nedostaje kuća,
Jedino znaš da je voliš kada je pustiš da ode
I pustiš je da ode
Buljiš u dno svoje čaše
Nadaš se da ćeš jednog dana učiniti da san traje,
Ali snovi dolaze polako i odlaze tako brzo...
Vidiš je kada zatvoriš oči,
Možda jednog dana budeš razumeo zašto
Sve što dotakneš sigurno umire...
Pa, svetlo ti treba jedino onda kada se gasi
Jedino ti nedostaje sunce kada počne sneg,
Jedino znaš da je voliš kada je pustiš da ode...
Jedino znaš da si bio srećan kada osećaš tužno
Jedino mrziš putovanje kada ti nedostaje kuća,
Jedino znaš da je voliš kada je pustiš da ode
Buljiš u plafon u mraku
Isti stari prazan osećaj u tvom srcu,
Zato ljubav dolazi sporo i odlazi tako brzo...
Pa, vidiš je kada zaspiš,
Ali je nikada ne dohvatiš i nikada ne zadržiš
Zato što si je voleo mnogo i zaronio tako duboko...
Pa, svetlo ti treba jedino onda kada se gasi
Jedino ti nedostaje sunce kada počne sneg,
Jedino znaš da je voliš kada je pustiš da ode...
Jedino znaš da si bio srećan kada osećaš tužno
Jedino mrziš putovanje kada ti nedostaje kuća,
Jedino znaš da je voliš kada je pustiš da ode
I pustiš je da ode... oh oh oh... oh oh...
I pustiš je da ode... oh oh oh... oh oh...
I pustiš je da ode...
Pa, svetlo ti treba jedino onda kada se gasi
Jedino ti nedostaje sunce kada počne sneg,
Jedino znaš da je voliš kada je pustiš da ode...
Jedino znaš da si bio srećan kada osećaš tužno
Jedino mrziš putovanje kada ti nedostaje kuća,
Jedino znaš da je voliš kada je pustiš da ode
Pa, svetlo ti treba jedino onda kada se gasi
Jedino ti nedostaje sunce kada počne sneg,
Jedino znaš da je voliš kada je pustiš da ode...
Jedino znaš da si bio srećan kada osećaš tužno
Jedino mrziš putovanje kada ti nedostaje kuća,
Jedino znaš da je voliš kada je pustiš da ode
I pustiš je da ode