I dalje često mislim o tebi
Verujem da ćeš jednog dana ponovo da se vratiš
i baciš se u moje krilo
Preklinjem te da me više ne proklinješ
reci mi da žališ za nama
Sanjam da ćeš mi pisati
da će kajanje da te pretvori u ludaka
da bez mene ne možeš više da se smeješ
da daleko od mene si niko i ništa
U tvojoj tišini čujem krike
U tvom odsustvu osećam dosadu
U tvojim lutanjima zabrane
Ko te je uništio te smo popustili
I dalje ja često mislim o tebi
zamišljam kako si živ izgubio ukus
da kidaš ono što nam nedostaje
da te naša senka prati svuda
U tvojoj tišini čujem krike
U tvom odsustvu osećam dosadu
U tvojim lutanjima zabrane
Ko te je uništio te smo popustili
Divlje su jedrilice naših života
Šta da radimo
sa našim detinjstvom koje gazi
vreme koje čezne za nama?
U tvojoj tišini čujem krike
U tvom odsustvu osećam dosadu
U tvojim lutanjima zabrane
Ko te je uništio te smo popustili
Divlje su jedrilice naših života
Šta da radimo
sa ubijenom nevinošću
vremena koje nas sve leči?