Пролазници у пролазу, проводим време гледајући их како размишљају,
ужурбаних корака, повређених тела, кораци им лако откривају прошлост
без обзира што ја подозрива, у заседи,
постајем свесна њихове игре, од њиховх лица као маски ми се гади,
шта друго чинити него претварати се, то добро паше уз ово доба.
Реф:
Прође, прође, проћиће,
последњи остаће
Дете је сачињено од игре,
његова суштина се одсликава у капацитету да узме свет здраво за готово,
без потребе да посегне за уређеним системом мисли у својој глави.
Јесен већ стиже, као јуче да беше лето, време ме изненађује, чини ми се да убрзава, бројке мојих година, воде ме ка месецу за којим жудим.
Прође, прође, проћиће,
последњи остаће
Сваки месец је у залогу у различитим циклусима,
занимљиво како ме вирови воде кроз време, из једног стања у друго,
неумољиво се колебам.
С’временом стремим равнотежи,
сваки пут кад проценим људе добијем нови савет
шта би требала променити код себе да би напокон постала слободна.
Гласови се ослобађају, излажу у витринама света у покрету,
тела која плешу у осмози, клижу, тресу се, мешају и привлаче се неодољиво.
С’временом стремим да се изразим,
свако осећање даје ми жељу да искажем недоречено
надајући се да ће правда бити учињена у нашим тужним успаваним животима.
Реф:
Прође, прође, проћиће,
последњи остаће