Želim posvetiti ovu pjesmu
Svim ženama koje volimo
Kroz par tajnovitih trenutaka
Onima koje jedva poznajemo
Koje vuče druga sudbina
I koje nikada više ne pronađemo
Onima koje se pojavljuju
Po prozorima na sekundu
I koje okretno iščeznu
Ali čije vitke figure
Graciozne i tanke
Ostavljaju ozarene dojmove
Suputnice, sa putovanja
Čije oči, najljepši pejsaž
Čine puteve kraćima
Kojoj smo, možda, jedini shvatljivi
Ali je ipak ispustismo
Ne pruživši joj ruku
Finim i gipkim valcerima
Što se čine tužni i bezočni
Jednoj karnevalskoj noći
Onima ostavljenim nepoznatima
I nikada se ne povrativši
Zakovitlati neki drugi bal
Onima, već prisvojenima
Što, proživljavajući dane sive
Bivaju netko drugi
Tjeraju te, beskorisnog glupana
Da gledaš melankoliju
Beznadne sutrašnjice
Drage i upečatljive slike
Nadanja propalih dana
Sutra će te odvesti u zaborav
I malo sreće kad zahvati te
Dosta je da iščeznu sjećanja
Puteva iz prošlih epizoda
Ali ako nam manjka života
I razmišljamo zbog zavisti
O svoj toj nazretoj sreći
O poljupcima kojih se ne usudismo
O srcima ostavljenim u iščekivanju
O očima nikada prozretim
I tada, u umornim večerima
U namnožavanju samoće
Duhova iz sjećanja
Plačemo za dalekim usnama
Svih onih divnih prolaznica
Koje nismo uspjeli zadržati