Ja, ja brišem čaše
U dnu kafea
Imam previše posla
Da bih mogla sanjariti
I u tom okruženju
Koje tera na plač
Još uvek mi se čini
Da ih vidim kako dolaze...
Stigli su
Držeći se za ruke
Dražesnog izgleda
Poput dva anđeoska bića
Unoseći svetlost
Zatražili su
Tihim glasom
Utočište za ljubav
U srcu grada
I sećam se
Da su gledali
Razneženo
Hotelsku sobu
Požutelih zidova
A kada sam zatvorila
Vrata za njima
Bilo je toliko sjaja
U dubini njihovih očiju
Da me je to rastužilo
Da me je to rastužilo...
Ja, ja brišem čaše
U dnu kafea
Imam previše posla
Da bih mogla sanjariti
I u tom okruženju
Koje tera na plač
Telo uz telo
Njih su zatekli...
Pronašli su ih
Kako se drže za ruke
Očiju zatvorenih
Za buduća jutra
Ispunjena suncem
Spustili su ih
Sjedinjene i spokojne
U iskopani krevet
U centru grada
I sećam se
Da sam zatvorila
U svitanje
Hotelsku sobu
Ljubavnika jednog dana
Ali oni su mi usadili
U samom dnu srca
Tračak svetlosti
I toliko boja
Da me je to rastužilo
Da me je to rastužilo...
Ja, ja brišem čaše
U dnu kafea
Imam previše posla
Da bih mogla sanjariti
I u tom okruženju
Koje tera na plač
Tu napolju uvek stoji...
Soba za izdavanje...