У нашем старом жутом солитеру,
приче иду у истом смеру,
сви говоре да си ледена.
А кад те виде ти си увек сама,
нећеш ни да причаш с нама,
бас си слатка и врло досадна.
И не знам ко је луд,
да се на тебе пали,
кад ти нешто у глави фали.
Не заносим се јако често
и добро знам где ми је место,
а место је моје крај тебе.
А ја сам опет луд,
па се на тебе палим,
јер само ја ти у глави фалим.
Обући ћу све бело, чисто,
бело, провидно уз тело,
а твоје црне очи, очи црне
гледаће ме врело.
Убраћу две руже мајске,
руже да ти косу злате,
позваћу свираче да нас ноћас
кроз град прате.
Ни ледена, ни досадна
ти нећеш бити,
до јутра ћеш са усана
ти мојих пити.