Тамо где на починак иде сунце
Тамо где се одмара ветар
Све су то речи
Оног ко је био заљубљен
И није заборавио
Све оно што је било
И чекаћу залазак сунца
Сигурно ће наићи ветар
Пустићу га да ме однесе
Тамо где се скривају речи
Потражићу твоје речи
Да те дозовем
Није праведно да једна жена
Из страха да не погреши
Не може да се заљуби
И мора да прихвати да је
Увек у истој причи
У измаштаном животу
Тамо где на починак иде сунце
Тамо где се одмара ветар
Срео сам много људи
Који се у мору речи
Међу таквим неразумевањем
Још увек надају љубави
Није праведно да једна жена
Из страха да не погреши
Не може да се заљуби
И мора да прихвати
Да је увек у истој причи
У пропуштеном животу
И мора да прихвати да је
увек у истој причи
У пропуштеном животу