Kiša je pljuštala po autoputu
A ona prolazila bez kišobrana
Ja sam imao jedan, koji sam ukrao, verovatno,
Istog jutra od jednog prijatelja
Dotrčavši joj u pomoć
Ponudio sam zaklon
Skidajući kapi kiše sa njenog lica
Lagano, ona mi je rekla "da".
Malo mesto pod kišobranom
Pored jednog rajskog kutka
Nešto je anđeosko bilo u njoj
Mali rajski kutak
Pored mesta pod kišobranom
Nisam vala loše prošao.
Dok smo išli putem, kako bi nežno
Čuti udvoje lepu pesmu
Koju su kapljice sa neba pravile
Po krovu mog kišobrana!
Voleo bih, kao kad je bio potop
Da vidim bez prestanka kako pada kiša
Da bih je čuvao, ispod mog zaklona
Četrdeset dana i četrdeset noći
Ali, glupo, čak i u oluji
Putevi se granaju ka raznim stranama
Uskoro je njen napravio branu
Na horizontu moje ludosti!
Došlo je vreme da me napusti
Nakon što mi je rekla veliko hvala
I video sam je, sasvim malu
Kako veselo odlazi prema mom zaboravu.