Gadno je pljuštalo na cesti
Šetala se bez kišobrana
Ja sam imao jedan, posuđen, bez sumnje
Istoga jutra od prijatelja.
Požurio sam tada njoj u spas
Predložio sam joj maleno sklonište
Stresajući vodu sa sebe
Baš onako slatko, rekla mi je "da".
Mali kutak ispod kišobrana
Nasuprot kutku raja
Imala je u sebi nešto anđeosko
Mali kutak raja
Nasuprot kutku ispod kišobrana
Nisam loše prošao, dapače!
Hodajući tako, bilo je prekrasno
Slušati u paru lijepu pjesmu
Što je voda s neba stvarala
Na krovu moga kišobrana!
Poželio sam, da kao za potopa
Kiša pada bez prestanka
Da bih ju zadržao, u svom skloništu
Četrdeset dana, četrdeset noći.
Ali neizbježno, čak i u oluji
Ceste vode na različita mjesta
Uskoro se pojavila njezina brana
Pred širinom moje luckaste ideje!
Došao je čas da me napusti
Prvo mi duboko zahvalivši
I gledao sam ju, sve manju
U veselom odlasku među moje uspomene