Господине Председниче,
пишем Вам ово писмо
можда ћете га прочитати
ако нађете времена.
Управо сам примио
позив за војску,
да кренем у рат
пре среде увече.
Господине Председниче,
ја нећу да идем
ја нисам на овом свету
да убијам јадне људе.
Не бих да Вас љутим
али Вам морам рећи
донео сам одлуку.
Дезертираћу.
Од када сам рођен
видео сам свог оца како умире
видео сам своју браћу како одлазе
и своју децу у сузама.
Моја мајка патила је толико,
да сад лежи у свом гробу
и смеје се бомбама
и смеје се црвима.
Док сам био затвореник
отели су моју жену
отели су моју душу
и сву моју драгу прошлост.
Сутра рано изјутра
Залупићу врата
за тим мртвим годинама
и кренућу на пут.
Скитаћу уздуж и попреко
путевима Француске
од Бретање до Провансе
и викаћу људима:
Одбијте да се одазовете
Одбијте да учините то
Не идите у рат.
Одбијте да идете.
Ако се крв мора пролити
пролијте своју сопствену,
ви сте добри апостол,
господине Предесдниче.
Ако пошаљете потеру за мном
упозорите своју полицију
да ћу бити ненаоружан
и да могу да пуцају.