Setim se osmeha jutra, noći mog života
I jednog parfema
Sećanje se vraća
Za nekoliko stihova iz jedne priče
Melodija jednog stiha
Znam da sam ti rekla da ćemo pričati o tome
Ali, dušo, nisam mogla da nađem reči
Jedino sam imala moje suze da plačem
I jesmo se dogovorili da
Nećemo nikad biti jedno bez drugog
Da li se sećaš toga, dušo?
Za to sam ja kriva
Živim sa mojim sećanjima
Jednog glasa, jednog lica, jednog smeha
I ko bih rekao da nisam znala te voleti
Ne, ali dušo, imam blues za tebe
Blues za tebe
Živim, žaleći
Što sam odustala od svega
I ko bih rekao da nisam znala tebi nešto pisati, ne
Noćas imam blues za tebe
Blues za tebe
I što sebi kažem da možda ništa od toga ne vredi
Moje reči se gube sa vetrom
I da tebi kažem što se kajem
Barem to me pusti
Da mislim na tebe samo za trenutak
Znam da sam sebi rekla što ću te zaboraviti
Ali misleći o tome nije bio moj izbor, dušo
Videći me, pun kajanja
I jesmo se dogovorili da
Nećemo nikad biti jedno bez drugog
Sećam se toga, dušo
Za to sam ja kriva